Organization

The Days of Mokranjac

Conductor

Aleksandar Kojić

Chorus master

Vesna Kesić-Krsmanović

Singer

Nebojša Babić

Prince Ivo

Aleksandar Saša Petrović

Kulin Bey

Marina Pavlović Barać

Prince Ivo’s Mother

Goran Krneta

The priest

Željko R Andrić

Turkish Gazette

Aleksandar Tolimir

Mujezin

Stage director

Katarina Mateović-Tasić

Set designer

Saša Senković

Lighting designer

Marko Radanović

Orchestra

Orkestra Opere SNP

Others

The SNP Choir

Knez Ivo od Semberije -  (Prince Ivo of Semberia)

Novi Sad

Serbia

Public

Prince Ivo of Semberia

Approved

Prince Ivo of Semberia was created in the first decade of the 20th century and it is chronologically the fifth composed and the second performed Serbian opera. Before it, the only opera that was publicly performed was At Dawn by Stanislav Binički in 1903.Prince Ivo of Semberia is based on the short one act drama by Branislav Nusic, with a tragic ending, inspired by the historical figure of Ivan Knezevic and true story that took place in the village of Popovo in Bijeljina, principality Semberia in 1806. Musical dramaturgy is primarily characterized by opposition of Serbian and Turkish camp and careful characterization of the main characters: Prince Ivo, his mother Boja and Turkish Bey Kulina, with a significant role of the choir as an interpreter of the dramatic action. The opera includes national musical elements drawn from national and spiritual heritage – fragments of Tebe pojem, a folk song, and circle dance Srpkinja, and dance Cocek. These songs are also its most popular parts, often separately performed in various arrangements.
Stylistically, this opera oscillates between the conceptions of enriched traditional opera with closed tracks and modestly outlined musical drama. Although the stylistic inconsistencies are obvious, the work is valuable and necessary link in the development of Serbian opera. The music is listenable and light, libretto is up to date, and certain weaknesses in the orchestration and harmonic language, and clumsiness in combining elements of opera and musical drama are logical because for such a complex musical and theatrical work, Bajic had neither the experience nor the right role models in Serbian opera tradition. This opera was first performed in Belgrade, in The Opera on the Boulevard, owned by Zarko Savic on 6/19th of January 1911. Shortly afterwards, the manager of the Serbian National Theatre – Pera Dobrinović handed administration to Zarko Savic, who “just prior to this event hosted in Novi Sad an opera in which on the Epiphany in 1911 performed Bajic’s Prince Ivo of Semberia.” It was the premiere of the one-act play by Bajic in Novi Sad, where opera Prince Ivo of Semberia was performed for six times as premiere. Opera was performed for 45 times – 35 as the scene performance and 10 times as a concert performance.

English

Настала у првој деценији 20. века, Бајићева опера Кнез Иво од Семберије је хронолошки пета компонована, а друга по реду изведена српска опера. Пре ње, једино је опера На уранку Станислава Биничког доживела јавно извођење 1903. године. Рађена је према краткој једночиној драми са трагичним завршетком Бранислава Нушића, инспирисаној историјским ликом Ивана Кнежевића и истинитим догађајем који се збио у селу Попово, у Бијељинској нахији кнежевине Семберије 1806. године. Музичку драматургију, пре свега, карактерише супротстављање српског и турског табора и брижљива карактеризација главних ликова: кнеза Иве, његове мајке Боје и турског бега Кулина, уз значајну улогу хора као тумача драмске радње. У оперу су укључени национални музички елементи – фрагменти Тебе појем, песма Еј, ко ти купи, коло Српкиња, игра Чочек – који су уједно и њени најпопуларнији делови који се често самостално изводе у различитим аранжманима.
Стилски, Бајићева опера осцилира између обогаћене концепције традиционалне опере са затвореним нумерама и скромно скициране музичке драме. Иако су очигледне стилске недоследности, дело је драгоцено и неопходна је карика у развоју српске опере. Музика је питка и слушљива, либрето актуелан, а извесне слабости у оркестрацији и хармонском језику, те неспретности у комбиновању оперских и елемената музичке драме логичне су јер за овако комплексно музичко-сценско дело Бајић није имао ни искуства нити правог узора у српској оперској традицији. Опера је први пут изведена у Београду, у Oпери на Булевару Жарка Савића, 6/19. 1. 1911. године. Убрзо затим, тадашњи управник Српског народног позоришта – Пера Добриновић, предао је управу Жарку Савићу, који је „тик пре тог догађаја приредио у Новом Саду неку оперну стаџону у којој је на Богојављење 1911. изнео Бајићева Кнеза Иву од Семберије”. Била је то премијера Бајићеве једночинке у Новом Саду, на чијој је музичкој сцени шест пута постављана. Доживела је 35 сценских и 10 концертних извођења.

српски

Πιστώσεις παράστασης (Πρωταγωνιστές & Συντελεστές )

Εκμαγείο

Πλήρωμα

Σύνολο