Organization

Admin

BEMUS Festival

Conductor

Premil Petrovič

Orchestra

RTS Symphony Orchestra

Instrumentalist

Violinist

Stanko Madić

Violin

Belgrade

Serbia

Kolarac Concert Hall

RTS Symphony Orchestra: Violin Concerto in D Major, op. 77 Brahms (+1 More)

Public

Concerto For Violin And Orchestra In D Major Op. 77

Symphony No. 6 in B minor, Op. 74 (Pathétique Symphony)

Pallavi Pawar

Approved

Stanko Madić, born in Belgrade in 1984, is one of the most versatile artists on the European classical music scene today. His violin studies began at the age of six with Professor Robert Toškov and continued with Professor Dejan Mihailović. At the age of 14, he began his studies at the Faculty of Music in Belgrade with Professor Mihailović, ranking first in the entrance exam. He graduated three years later as the best student of his generation and was a scholarship recipient of the Meri Žeželj Majer Fund, the Republic Fund for the Development of Scientific and Artistic Youth, as well as the Royal Family of Karađorđević. At the age of 19, he earned his master's degree from the Academy of Arts in Novi Sad with Professor Mihailović, where he worked as an assistant to Professor Megumi Teshima (Japan) from 2004 to 2008. 

Madić received his second master's degree with distinction from the Karl Maria von Weber College of Music in Dresden with Professor Igor Malinovski. After that, he went to Nuremberg, where he was the first concertmaster of the Nuremberg State Philharmonic from 2011 to 2018, and then to Munich, where he currently lives and works as the first concertmaster of the Munich Radio Orchestra of the world-famous Bavarian Radio.  

Since 2020, he has served as deputy first concertmaster of the Bayreuth Festival Orchestra at the Wagner Bayreuth Festival, which is one of the highest honors for a musician in Germany. He is a frequent guest concertmaster of the world-renowned orchestras such as the Bavarian State Orchestra, the Munich Philharmonic Orchestra, the Vienna Symphony Orchestra, the Bamberg Symphony Orchestra, the Dresden State Orchestra, the Dresden Philharmonic. He has collaborated with world-renowned conductors and soloists (Zubin Mehta, Phillip Jordan, Christian Thielemann, Andris Nelsons, Martha Argerich, Mischa Maisky, Sergio Azzolini and others) in various roles – as concertmaster, chamber musician and soloist. 

Madić is the winner of first and special prizes, as well as the title of laureate of numerous international competitions and festivals, including Jaroslav Kocijan (Czech Republic), Talent Selection (Čírenie talentov, Slovakia), Rodolfo Lipitzer (Italy), Jeunesses Musicales (Serbia), Violin in Dresden (Germany) and Valsesia Musica Competition (Italy).

During the coronavirus pandemic, he recorded his first solo CD for the BR-Klassik label with the concert ’Distant Light’ by Pēteris Vasks, accompanied by his resident orchestra of the Bavarian Radio under the direction of maestro Ivan Repušić. His performance of that concerto is considered one of the best recorded interpretations, according to the composer himself, and he received rave reviews from print and online media.

He is a permanent member of the Bavaria piano trio, together with Diana Al-Hassani (piano) and Andreas Schmallhoffer (cello), with whom he performs throughout Europe. He plays a modern violin, which was made for him by the Munich luthier Savve Girshenka, as well as on a violin by Carlo Carletti (1908), bought with the support of the Commercial Bank in Nürnberg.

 

Premil Petrović is founder, chief conductor and artistic director of No Borders Orchestra. He studied conducting under Professor Winfried Müller at the Academy of Music Hanns Eisler in Berlin. He was awarded the Heinrich Böll scholarship as well as the prestigious scholarship “Musiktheater Heute” of the Akademie der Deutschen Bank, which enabled him to attend interpretation courses held by the leading conductors of today. In 1996 Premil founded the music theatre at the Cultural Centre REX – one of Belgrade’s most important, politically active venues during the 1990s. Premil is one of the leading personalities in the music scene of his native Serbia. He lives in Berlin, conducts different orchestras worldwide and appears on international festivals.

His repertoire includes historical interpretations of old music, classic-romantic operas and symphonic repertoire and numerous world premieres of contemporary music. He was awarded the First Hanns-Eisler-Award in Berlin for interpretation of contemporary music. Petrović maintains a special relationship with the music of Isidora Žebeljan, one of the most famous Serbian contemporary composers. He has conducted premieres of her operas at the Bregenz Festival in Austria, Settimana Musicale – Summer Festival in Siena, Italy, at the Zagreb Music Biennale in Croatia etc. He has also recorded several releases of Žebeljan’s music. Premil often conducts experimental music theatre, like the Rimini Protokoll's piece "All Right. Good Night" or the production of Schoenberg’s “Pierrot Lunaire” directed by Bruce Labruce, both at HAU – Hebbel am Ufer in Berlin. For Bruce’s film by the same title, Premil recorded a new interpretation of Schoenberg’s music. The film premiered at the Berlinale and won a Teddy Award. Premil worked with director Brett Bailey on the new postcolonial production of Verdi/Cassol`s opera “Macbeth” in Cape Town, South Africa. The opera was performed on some of the most important festivals in Europe and received rave reviews on Wiener Festwochen in Vienna, Festival d´Automne in Paris, Kunstenfestivaldesarts in Brussels, Operadagen in Rotterdam, in Barbican in London, Kampnagel in Hamburg, Megaron in Athens, Lisbon, Brisbane Festival...
Premil has conducted with Vancouver Opera, Teatro Colon in Buenos Aires, Opera Philadelphia, Cape Town Philharmonic Orchestra, Auckland Philharmonia Orchestra, Armenian National Philharmonic Orchestra and various European orchestras. His first recording with No Borders Orchestra is released for Universal Music/Deutsche Grammophon.

 

The RTS Symphony Orchestra is one of the most prominent orchestral ensembles of Serbia. Founded in 1937, as part of Radio Belgrade, the Symphony Orchestra has always had profiled artistic directions, oriented towards the affirmation and preservation of national music heritage, as well as capital works of world literature. This programme policy, established by the first conductor, Mihajlo Vukdragović, has been retained for more than eight decades that have been marked by the work of chief conductors: Mladen Jagušt, Vančo Čavdarski, and Bojan Suđić, who has been the Chief Conductor since 2005.

Throughout history, the most renowned domestic and foreign artists, solo artists and conductors have collaborated with the orchestra. The orchestra has performed at all major festivals in Yugoslavia and Serbia, and has also toured successfully across Europe and Africa. Several hundreds of recordings are permanently archived in the Radio Belgrade Sound Archive, many of which have been published on dozens of sound carriers. For achieving great success in their cultural and artistic mission, the Symphony Orchestra has won numerous relevant awards and recognitions.

Today, the RTS Symphony Orchestra operates within the RTS Music Production as a modern ensemble, keeping pace with global tendencies in the interpretation of music. Its repertoire includes significant symphonic, concert and vocal-instrumental pieces of domestic and foreign literature as well as the music of popular genres. It is actively present in concert halls, in the media and at important social events, positioning itself as a prestigious performer, ready for the highest artistic achievements.

English

Станко Мадић је један од најсвестранијих уметника на европској сцени класичне музике данас. Рођен у Београду 1984. године, виолину почиње да учи са 6 година у класи проф. Роберта Тошкова, а доцније у класи проф. Дејана Михаиловића. Са 14 година уписује Факултет музичке уметности у Београду као прворангирани на пријемном испиту. Дипломира 3 године касније у класи проф. Михаиловића као Студент Генерације и стипендиста фондова “Мери Жежељ Мајер”, републичког фонда за развој научног и уметничког подмлатка као и краљевског дома Карађорђевића.  У Новом Саду магистрира на Академији Уметности у класи проф. Михаиловића са 19 година и остаје да ради на Академији.

Даљи професионални пут га води у Немачку где постаје стални члан светски реномираног оркестра Државне капеле из Дрездена, (2008-2011). Упоредо завршава други Мастер у класи проф. Игора Малиновског са највишим почастима. Каријера га даље води у Нирнберг где је био 1. Концертмајстор Staatsphilharmonie Nürnberg (2011.-2018.), а затим и у Минхен где и даље живи и ради као 1. Концертмајстор Münchner Rundfunkorchester, радијског оркестра светски познатог Баварског Радија. Од 2020. године је заменик 1. Концертмајстора Бајротског Фестивалског Оркестра при Бајротском Вагнер фестивалу, што је једна од највећих почасти за музичара у Немачкој. Стални је гост концертмајстор светски реномираних оркестара попут Минхенске филхармоније, Бечких симфоничара, оркестра Државне капеле из Дрездена, Бамбершких симфоничара, Дрезденске филхармоније…

Као концертмајстор, камерни музичар и солиста сарађује са светски признатим диригентима и солистима као што су Зубин Мехта, Филип Џордан, Кристијан Тилеман, Андрис Нелсонс, Марта Аргерич, Миша Мајски, Серђо Азолини… Стални је члан клавирског трија “Баварија” уз Диану Ал-Хасани (клавир) и Андреаса Шмалхофера (виолончело) са којима наступа широм Европе.

У време пандемије коронавируса снима свој први соло ЦД за БР-Класик са концертом “Удаљена светлост” Петериса Васкса, уз пратњу свог матичног оркестра Баварског Радија под управом маестра Ивана Репшића. Његово извођење овог концерта важи за једно од најбољих снимљених интерпретација по речима самог композитора, и уз сјајне критике штампаних и онлајн медија.

Станко Мадић свира на виолини изграђеној специјално за њега од стране Минхенског мајстора Саве Гиршенка, као и на виолини Карла Карлетија (1908) купљеној уз подршку банке „Commerzbank Nürnberg“.

 

Премил Петровић је оснивач, уметнички директор и диригент „No Borders Orchestra“. Дириговање је студирао у класи професора Винфрида Милера на Високој школи за музику Ханс Ајзлер у Берлину. Био је стипендиста Фондације Хајнрих  Бел, као и члан Академије Немачке банке „Музички театар данас“, што му је омогућило да присуствује курсевима интерпретације које су држали водећи светски диригенти данашњице. Године 1996. основао је и водио музичко позориште у Културном Центру РЕКС - једном од најзначајнијих политички активних места у Београду деведесетих. Живи у Берлину, сарађује с оркестрима широм света и наступа на водећим међународним фестивалима.
Репертоар Премила Петровића укључује историјске интерпретације старе музике, класично-романтичарска оперска и симфонијска дела као и бројне светске премијере нових композиција. Добитник је прве награде Ханс Ајзлер у Берлину управо за интерпретацију савремене музике. Посебан афинитет гаји према стваралаштву Исидоре Жебељан, једне од најзначајнијих српских савремених композиторки, објавивши и неколико издања њених остварења. Премијерно је изводио њене опере на фестивалима у Брегенцу (Аустрија) и Сијени (Италија), као и на Музичком бијеналу у Загребу (Хрватска) итд. Многе од тих опера су српске премијере имале управо на БЕМУС-у.
Премил Петровић често диригује представама експерименталног музичког театра, попут продукције Римини Протокола "All Right. Good Night" или Шенберговог „Пјероа месечара“у Берлину (ХАУ 1), у режији Бруса Лабруса. За његов филм истог наслова премијерно приказаном на Берлиналу, остварио је снимак ове Шенбергове вокално-инструменталне музике. Филм је освојио Награду Tеди.
Премил Петровић је сарађивао с редитељем Бретом Бејлијем на новој продукцији Вердијеве опере „Магбет“ у Кејптауну (Јужна Африка), с којом је наступао на неким од најзначајнијих фестивала у Европи и свету (Беч, Париз, Брисел, Ротердам, Лондон, Хамбург, Атина, Лисабон, Бризбејн, Макао итд). Дириговао је у Ванкуверској опери у Канади, Театру Колон у Буенос Ајресу (Аргентина) и Опери у Филаделфији (САД), филхармонијским оркестрима Кејптауна (Јужна Африка) и Окланда (Нови Зеланд), Јерменским Националним Филхармонијским Оркестром у Јеревану као и разним европским оркестрима.

 

Симфонијски оркестар РТС један је од најрепрезентативнијих оркестарских ансамбала у Србији. Основан 1937. године, у оквиру Радио Београда, од самих почетака имао је профилисане уметничке правце деловања, усмерене ка афирмисању и неговању националне музичке баштине, али и капиталних дела светске литературе. Оваква програмска политика, коју је утемељио први диригент, Михаијло Вукдраговић, задржана је и током више од осам деценија дуге извођачке праксе, коју су својим радом обележили шефови-диригенти Младен Јагушт, Ванчо Чавдарски и Бојан Суђић, који је од 2005. па до данас његов шеф - диригент.

Кроз историју, сарадњу са оркестром су остварили најзначајнији домаћи и инострани уметници, солисти и диригенти. Наступао je на свим значајним фестивалима у Југославији и Србији, а остварио је и успешне турнеје по Европи, Африци и Азији. У Звучном архиву Радио Београда трајно је архивирано више стотина снимака, од којих су многи објављени на неколико десетина носача звука. За велике успехе у културној и уметничкој мисији Симфонијски оркестар РТС је добитник бројних значајних уметничких и државних награда и признања.

Симфонијски оркестар РТС данас је савремени ансамбл, који делује у оквиру Музичке продукције РТС, и прати светске тенденције у интерпретацији музике. Његов репертоар обухвата значајна симфонијска, концертантна и вокално-инструментална дела домаће и иностране литературе, као и музика популарних жанрова. Активно је присутан на концертним подијумима, у медијима и у оквиру значајних друштвених догађаја, позиционирајући се као престижни извођачки апарат спреман за највише уметничке домете.

српски

RTS Symphony Orchestra by Brahms, Tchaikovsky, P. I., -tól (2023/2023), Karmester Premil Petrovič, Kolarac Concert Hall, Belgrade, Serbia

Előadás kreditek (Cast & Crew )

Hangszerelés

Együttes

Program, névjegy és szinopszis

Életrajz

További irodalom

Az előadások időpontjai és helyszínei

Helyszínek