Станко Мадић је један од најсвестранијих уметника на европској сцени класичне музике данас. Рођен у Београду 1984. године, виолину почиње да учи са 6 година у класи проф. Роберта Тошкова, а доцније у класи проф. Дејана Михаиловића. Са 14 година уписује Факултет музичке уметности у Београду као прворангирани на пријемном испиту. Дипломира 3 године касније у класи проф. Михаиловића као Студент Генерације и стипендиста фондова “Мери Жежељ Мајер”, републичког фонда за развој научног и уметничког подмлатка као и краљевског дома Карађорђевића. У Новом Саду магистрира на Академији Уметности у класи проф. Михаиловића са 19 година и остаје да ради на Академији.
Даљи професионални пут га води у Немачку где постаје стални члан светски реномираног оркестра Државне капеле из Дрездена, (2008-2011). Упоредо завршава други Мастер у класи проф. Игора Малиновског са највишим почастима. Каријера га даље води у Нирнберг где је био 1. Концертмајстор Staatsphilharmonie Nürnberg (2011.-2018.), а затим и у Минхен где и даље живи и ради као 1. Концертмајстор Münchner Rundfunkorchester, радијског оркестра светски познатог Баварског Радија. Од 2020. године је заменик 1. Концертмајстора Бајротског Фестивалског Оркестра при Бајротском Вагнер фестивалу, што је једна од највећих почасти за музичара у Немачкој. Стални је гост концертмајстор светски реномираних оркестара попут Минхенске филхармоније, Бечких симфоничара, оркестра Државне капеле из Дрездена, Бамбершких симфоничара, Дрезденске филхармоније…
Као концертмајстор, камерни музичар и солиста сарађује са светски признатим диригентима и солистима као што су Зубин Мехта, Филип Џордан, Кристијан Тилеман, Андрис Нелсонс, Марта Аргерич, Миша Мајски, Серђо Азолини… Стални је члан клавирског трија “Баварија” уз Диану Ал-Хасани (клавир) и Андреаса Шмалхофера (виолончело) са којима наступа широм Европе.
У време пандемије коронавируса снима свој први соло ЦД за БР-Класик са концертом “Удаљена светлост” Петериса Васкса, уз пратњу свог матичног оркестра Баварског Радија под управом маестра Ивана Репшића. Његово извођење овог концерта важи за једно од најбољих снимљених интерпретација по речима самог композитора, и уз сјајне критике штампаних и онлајн медија.
Станко Мадић свира на виолини изграђеној специјално за њега од стране Минхенског мајстора Саве Гиршенка, као и на виолини Карла Карлетија (1908) купљеној уз подршку банке „Commerzbank Nürnberg“.
Премил Петровић је оснивач, уметнички директор и диригент „No Borders Orchestra“. Дириговање је студирао у класи професора Винфрида Милера на Високој школи за музику Ханс Ајзлер у Берлину. Био је стипендиста Фондације Хајнрих Бел, као и члан Академије Немачке банке „Музички театар данас“, што му је омогућило да присуствује курсевима интерпретације које су држали водећи светски диригенти данашњице. Године 1996. основао је и водио музичко позориште у Културном Центру РЕКС - једном од најзначајнијих политички активних места у Београду деведесетих. Живи у Берлину, сарађује с оркестрима широм света и наступа на водећим међународним фестивалима.
Репертоар Премила Петровића укључује историјске интерпретације старе музике, класично-романтичарска оперска и симфонијска дела као и бројне светске премијере нових композиција. Добитник је прве награде Ханс Ајзлер у Берлину управо за интерпретацију савремене музике. Посебан афинитет гаји према стваралаштву Исидоре Жебељан, једне од најзначајнијих српских савремених композиторки, објавивши и неколико издања њених остварења. Премијерно је изводио њене опере на фестивалима у Брегенцу (Аустрија) и Сијени (Италија), као и на Музичком бијеналу у Загребу (Хрватска) итд. Многе од тих опера су српске премијере имале управо на БЕМУС-у.
Премил Петровић често диригује представама експерименталног музичког театра, попут продукције Римини Протокола "All Right. Good Night" или Шенберговог „Пјероа месечара“у Берлину (ХАУ 1), у режији Бруса Лабруса. За његов филм истог наслова премијерно приказаном на Берлиналу, остварио је снимак ове Шенбергове вокално-инструменталне музике. Филм је освојио Награду Tеди.
Премил Петровић је сарађивао с редитељем Бретом Бејлијем на новој продукцији Вердијеве опере „Магбет“ у Кејптауну (Јужна Африка), с којом је наступао на неким од најзначајнијих фестивала у Европи и свету (Беч, Париз, Брисел, Ротердам, Лондон, Хамбург, Атина, Лисабон, Бризбејн, Макао итд). Дириговао је у Ванкуверској опери у Канади, Театру Колон у Буенос Ајресу (Аргентина) и Опери у Филаделфији (САД), филхармонијским оркестрима Кејптауна (Јужна Африка) и Окланда (Нови Зеланд), Јерменским Националним Филхармонијским Оркестром у Јеревану као и разним европским оркестрима.
Симфонијски оркестар РТС један је од најрепрезентативнијих оркестарских ансамбала у Србији. Основан 1937. године, у оквиру Радио Београда, од самих почетака имао је профилисане уметничке правце деловања, усмерене ка афирмисању и неговању националне музичке баштине, али и капиталних дела светске литературе. Оваква програмска политика, коју је утемељио први диригент, Михаијло Вукдраговић, задржана је и током више од осам деценија дуге извођачке праксе, коју су својим радом обележили шефови-диригенти Младен Јагушт, Ванчо Чавдарски и Бојан Суђић, који је од 2005. па до данас његов шеф - диригент.
Кроз историју, сарадњу са оркестром су остварили најзначајнији домаћи и инострани уметници, солисти и диригенти. Наступао je на свим значајним фестивалима у Југославији и Србији, а остварио је и успешне турнеје по Европи, Африци и Азији. У Звучном архиву Радио Београда трајно је архивирано више стотина снимака, од којих су многи објављени на неколико десетина носача звука. За велике успехе у културној и уметничкој мисији Симфонијски оркестар РТС је добитник бројних значајних уметничких и државних награда и признања.
Симфонијски оркестар РТС данас је савремени ансамбл, који делује у оквиру Музичке продукције РТС, и прати светске тенденције у интерпретацији музике. Његов репертоар обухвата значајна симфонијска, концертантна и вокално-инструментална дела домаће и иностране литературе, као и музика популарних жанрова. Активно је присутан на концертним подијумима, у медијима и у оквиру значајних друштвених догађаја, позиционирајући се као престижни извођачки апарат спреман за највише уметничке домете.
